S E C T I O N S

 Saopstenja za januar 1999. godine

Nauka

Obrazovanje

Demokratija

Ljudska prava

Zenska pitanja

Kultura

Ekologija

22.01.1999.g.
Centar za razvoj informisanja i demokratije (CeRID) najostrije protestvuje povodom izricanja drasticne kazne Odboru za ljudska prava u Leskovcu. Ovim potezom vlasti zapocinje hajka na nevladine organizacije, koju su najavili potpredsednici Vlade Republike Srbije, u ociglednoj nameri da se ugusi svaka aktivnost usmerena na stvaranje otvorenog, civilnog i demokratskog drustva u nasoj zemlji. CeRID izrazava punu solidarnost sa kaznjenom nevladinom organizacijom u Leskovcu i cestita im na hrabrom drzanju. Istovremeno, CeRID poziva gradjane Leskovca da stanu na stranu slobode i demokratije i podrze javno Odbor za ljudska prava u njihovom gradu, jer ukoliko precute ovaj progon slobodne misli uskoro bi se svaki od gradjana i njihovih udruzenja mogao naci na udaru lokalnih mocnika u Leskovcu a i sirom Srbije.

21.01.1999.g.
Obavestavamo gradjane da ce se u petak 22. 01. 1999 godine sa pocetkom u 19 casova u sali Simfonijskog orkestra u Nisu odrzati promocija knjige "Vreme skinhedsa" autora Mr Radomira Djordjevica i javna tribina "Devijantne pojave u drustvu i njihovo otklanjanje".

15.01.1999.g.
CeRID podseca javnost da je za ponedeljak, 18. 01. 1999 godine pred Opstinskim sudom u Nisu zakazan pretres na osnovu tuzbe Opstinskog javnog tuzilastva u Nisu, protiv Nikole Djurica, vlasnika zabranjenog CITY Radija, za krivicno delo posedovanja i koriscenja radio stanice, za koje moze biti izrecena kazna zatvora do godinu dana.
 Podsecamo javnost na sledece cinjenice:

1. Od 1993 godine do februara 1998 godine nije raspisan ni jedan konkurs za dodelu frekvencija i ako je to bila zakonska obaveza Vlade. Tek je februara 1998 godine Savezno ministarstvo za telekomunikacije objavilo javni konkurs na kome je CITY Radio ucestvovao sa urednom prijavom o kojoj ni do danasnjeg dana nije odluceno.
2. Predsednik Savezne drzave i predstavnici Ministarstva za telekomunikacije su u vise navrata izjavljivali da sve stanice mogu da nastave sa radom do konacne odluke o raspodeli frekvencija. Medjutim 18. 08. 1998 inspektori Saveznog Ministarsztva za telekomunikacije zabranili su rad CITY Radiju i oduzeli emisionu opremu, i na osnovu toga podneli krivicnu prijavu protiv Nikole Djurica
3. Protiv ovog resenja o zabrani rada jos uvek je u toku spor pred Saveznim sudom
4. U Nišu nekoliko Radio stanica emituju program bez dozvole saveznog ministarstva
5. Do sada nije bilo krivicnih postupaka po osnovu ovakvih prijava, jer su svi bili obustavljani u fazi istrage.

Ovaj krivicni postupak protiv vlasnika CITY Radija je prvi ovakve vrste u Srbiji  Na osnovu ovih cinjenica moze se zakljuciti da je ovo presedan, a sve u cilju daljeg zastrasivanja i onemogucavanja rada nezavisnih medija. Vidimo da se i dalje vrsi represija nad nezavisnim medijima i novinarima.

 Potpredsednici Vlade R Srbije su svesno zloupotrebili svoja ovlascenja objavljujuci navodno tajni dokument sluzbe CIA. Na ovaj nacin su pokusali jeftinim trikom da prikriju katastrofalno ekonomsko i socijalno stanje u kome su gradjani republike najvise ugrozeni i nalaze se na ivici egzistencije. Zbog ovakvih izjava bi u svakoj normalnoj zemlji Vlada morala da sama po savesti podnese ostavku.

Saopstenja za 1998. godinu

 

1998.g.
Napredak i demokratizacija drustva je nezamisliva bez slobodne stampe i slobodnog protoka informacija. Niko nema pravo da iz bilo kog razloga drzi svoj narod u mraku i da svom narodu namece vesti, iz prostog razloga jer je to nemoguce. Ljudi putuju svetom, osecaju na svojoj kozi sta se zapravo desava, osecaju to svo jim praznim stomacima, poderanom garderobom, brigom za svoje najblize…………

Dakle, gradjani ove zemlje to dobro osecaju, i znaju da je uzaludno, stvarati prividnu realnost. Stvaranje ovakve fiktivne realnosti je zakonski omogu¥eno donosenjem Zakona o informisanju u Srbiji.

 Primenom ovog zakona se ozbiljno narusava pravosudni sistem ove zemlje. Ovim zakonom se krse ustavi Srbije i SR Jugoslavije. Nezamislivo je da u jednoj zemlji koja preferira da bude pravna drzava, vazi princip "Kriv si, dok ne dokazes suprotno!" 

 Da li je u jednoj demokratskoj drzavi moguce, zakonom, zastiti nosioce vlasti od  sopstvene odgovornosti?

Kakva je buducnost,  nas gradjana, u toj drzavi?

1998.g.
Dosadasnje sprovodjenje zakona o informisanju pokazalo se veoma losim. Njegov rezultat su vise zabranjenih novina, megalomanske kazne nevladinim novinama i novinarima i gotovo smesne kazne rezimskim novinama. Ovakvo sprovodjenje zakona ugrozava slobodu medija i donosi slabljenje profesionalnog i nezavisnog informisanja, tako da gradjani imaju direktnu stetu time što im se predstavlja iskrivljena slika stvarnosti. Pored ovoga ovaj zakon nas udaljava od Evrope i sveta i povecava razlike u federaciji izmedju Srbije i Crne Gore.

 Zakon sadrzi u sebi pravni nonses time sto je izvor informacija oslobodjen odgovornosti, a oni koji te informacije prenose direktno odgovaraju za prenesene informacije.

 CeRID predlaze Ustavnom sudu Srbije da utvrdi ustavnost ovog zakona. Ukoliko se utvrdi da je ovaj zakon protivustavan, potrebno je da zakon stavi na javno izjasnjavanje gradjana i kao takav vratiti ga Narodnoj Skupstini na usvajanje.

1998.g.
Optuzbom Pravnog saveta SPS-a doslo se do jos jednog nonsensa Zakona o informisanju. Jedna od najpoznatijih niskih televizijskih kuca je pred sudom samo zato sto je ugostila ljude koji imaju misljenje koje nije po meri SPS-a. Optuzba da je voditelj emisije trebao da upozori goste da paze sta pricaju je direktan udarac profesionalizmu i objektivnom novinarstvu u Srbiji. Ovo je najdirektniji vid postavljanja cenzure i stvaranja iskrivljene stvarnosti.

Za izrecene reci lidera SZP treba da odgovaraju sami lideri, a ne televizijska stanica i njen glavni i odgovorni urednik. Ovako se dolazi do toga da su ovakvi ljudi iz opozicije neprofitni za televizijske kuce jer njihovo gostovanje moze samo da košta televizijske stanice.

1998.g.
Centar za razvoj informisanja i demokratije – CeRID obavestava javnost da je Zakon o posebnim pravima i obavezama izabranih lica suprotan konvencijama i poveljama medjunarodnog karaktera.

 Najspornija odredba Zakona je njegova retroaktivnosti od dana donosenja Ustava Srbije, odnosno 28. Septembra 1990 godine. Ona je u suprotnosti sa clanom 2. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, na osnovu koje bi poslanici (odnosno delegati) iz ranijih saziva Skupštine Republike Srbije imali ista prava. Tako¥e je u suprotnosti sa clanovima 22., 23., 25.(stav 1. ) i ¥lanom 29. Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.

 Ovaj Zakon ce jos vise ozlojediti socijalno ugrozene slojeve stanovnistva, jer dok gradjani sve vise zapadaju u bedu, drzavni funkcioneri visestruko uvecavaju svoja primanja i beneficije. Ovakav Zakon imace negativan odjek i u medjunarodnoj zajednici.

 Istovremeno osudjujemo proces koji je na osnovu Zakona o informisanju pokrenula Hemijska industrija Pancevo, protiv televizije Pancevo, clanice ANEM – a. Ovakav nastavak progona slobodnih medija u Srbiji predstavlja kontinuitet progona slobodne misli i objektivnog informisanja gradjana Srbije. Proces protiv TV5 u Nisu i njegov ishod pokazuje svu apsurdnost Zakona o informisanju. CeRID apeluje da se ovaj zakon hitno povuce, jer nanosi ogromnu stetu ugledu nase zemlje i usporava demokratizaciju drustva.